пирг

«башня», XV-XVII вв. (см. Срезн. II, 932), пиргосъ — то же, сербск.-цслав. пирьгь (Мi. LР 564). Из греч. πύργος — то же; см. Фасмер, ИОРЯС 12, 2, 265; Гр.-слав. эт. 151.