мнас

«мина, древняя монета», библ., др.-русск., ст.-слав. мънасъ. Из греч. μνᾶ, μνᾶς «мина» (Лука 19, 13; 16; 18; 20; 24 и сл.) семит. происхождения; см. Мi. ЕW 207; Фасмер, Гр.-сл. эт. 127; Гофман, Gr. Wb. 203.