легин

легин «вид сосуда», стар. (XVII в.; ср. Корш, AfslPh 9, 520). Через тюрк. *legin, тур. leken, lеjеn «чан» из греч. λεκάνη; см. Г. Майер, Türk. Stud. 1, 50; Alb. Wb. 234; Корш, там же; Бернекер 1, 699.