арда

а́рда «вешалка, на которой сушат невод», олонецк. (Кулик.), из карельск. ardo — то же, фин. arta; см. Калима 79 и сл.; Лесков, ЖСт., 1892, 4, 98; Фасмер, ЖСт., 16, 2, 81.